Anna's blog

Novi medijii, posebno socijalne mreže, su još uvek previše nove da bi se sa sigurnošću pričalo o njihovim dugoročnim posledicama. Još uvek je mali broj istraživanja koja se detaljno bave ovim pitanjem. Mnoga istražuju prvenstveno zavisnost, koja se uočava u povećanom vremenu provedenom uz kompjuter, telefon, socijalne mreže itd. Novije generacije dece imaju pristup tehnologiji od kada su rođeni, i prvenstveno zbog njih je vreme da se povuče linija i ukaže na neke probleme koji su njima svakodnevna realnost a nisu je ni svesni.

Ljudi imaju pristup toliko velikom broju informacija i preko interneta velikom broju izvora informacija. Ta količina informacija ima za posledicu prezasićenje, ali sa cakom. Želimo da znamo šta se dešava oko nas i u svetu, sa ovako lakim pristupm informacijama to je moguće u roku od nekoliko sekundi. Što više znamo to više stvari nam je na umu i to više stvari želimo da pročitamo još. Dolazimo u začarani krug, kada nam ništa nije dovoljno, i rasipamo više sati dnevno na sadržaje i informacije koji su nam u suštini retko bitni.

Pored toga što gubimo sate na internetu vremenski period koji možemo da izdržimo bez da proverimo ima li nečeg novog sve je kraći. Malo je ljudi koji mogu da vode duge konverzacije a da pritom ni jednom ne provere telefon, malo ljudi, pogotovo mladih koji se voze mogu da izdrže do krajnje odrednice a da ni jednom ne provere telefon, što je pogotovo opasno. Zavisnost je očigledna…

Sve je veća anksioznost, ljudi su depresivniji, upoređuju se sa drugima, ne žele ili nemaju potrebu da izađu iz kuće,  traže odobravanje i samopotvđivanje sopstvene vrednosti putem lajkova. Čak je zabeležen i pad u seksualnim aktivnostima, pogotovo kod mladih.  Američki institu za statistiku gss data explorer (https://gssdataexplorer.norc.org/) kao jedan od razloga za to navodi porast upotrebe socijalnih medija, što deluje kao legitimna hipoteza. Pre socijalnih medija ljudska poznanstva su imala dve kategorije:

1. bliskih prijatelja sa kojima smo u fizičkom konataktu svakodnevno,

2. daljih prijatelja sa kojima se viđamo, ali malo ređe;

Posle socijalnih mreža uvodi se i kategorija prijatelja na socijalnim mrežama.

Ono što je problematično jeste da takva vrsta prijatelja donekle zasićuje našu potrebu da budemo u kontaktu sa drugim ljudima, ALI tu nedostaje intimnost. Ovde mislim prvenstveno na fizičku intimnost. Ono što je potvrđena posledica nedostatka iste uz dodatak fizičke izolacije je depresija. A kako stati na put takvoj depresiji kada je povećan trend upotrebe interneta za sve – plaćamo račune preko interneta, naručujemo hranu, odeću, zarađujemo preko interneta, informišemo se preko interneta… Kada se jednom uhvatimo u ovaj krug navika one se teško lome. Moja je neka pretpostavka da nam sledi doba velike društvene depresije i smanjene socijalizacije. Za sada ne vidim rešenje za problem kojeg ljudi još uvek nisu dovoljno svesni.

Počnimo od najosnovnijeg pitanja – Šta je webinar?

Webinar je online seminar ili radionica na kojoj se učestvuje preko Interneta. Za webinar potreban je domaćin koji ga organizuje, i taj domaćin poziva učesnike kojih može biti od šačice do desetine hiljada. Ovi učesnici mogu da se nalaze bilo gde na svetu. Domaćin svim učesnicima šalje poziv preko email-a i oni preko linka koji dobiju u mejlu imaju pristup webinar hosting provajderu. Najčešće korišćen je gotowebinar, ali ima i mnogo sličnih. https://www.gotomeeting.com/en-gb/webinar

Potrebno je registrovati se na sajtu, ali nije potreban nalog na sajtu ili kod provajdera. Dovoljno je samo ime i email adresa i bićete registrovani na webinar . Oni će vam poslati podsetnik pre nego što webinar počne. Svaki webinar je zakazan u određeno vreme, kada dođe to vreme, svi učesnici se preko mejla uloguju na webinar hosting provider koji učestvuje u webinaru.

Naravno nisu svi na istom kalupu, postoje različite vrste – neki su uživo i možete učestvovati u njima pisanjem komentara ili postavljanjem pitanja, međutim postoje i oni koji su prethodno snimljeni i samo se publikuju tad. Na njima nema interakcije. Postoje webinari koji su edukativnog karaktera, na primer za osnaživanje žena, dok su drugi pokušaj da se nešto reklamira ili proda. Ovo je češća vrsta gde vam na webinaru kažu kako imaju savršen recept za uspeh, i lako je, ne morate ništa vi da se brinete, na vama je samo da smislite ideju i da platite za usluge, a oni će sve ostalo. Ali da li je zaista tako?!

Google ADS je jedna od najpoznatijih online advertajzing platformi novog veka. Kompanija Google ima veliku mrežu korisnika I pruža širok dijapazon usluga. Iz perspektive oglašivača bila bi šteta ne iskoristiti takav prostor za profesionalno oglašavanje. Cela Google platforma za reklamiranje sastoji se iz više delova koji su prilagođeni svim stranama.

Google Analytics I AdSence pružaju analitičke podatke o tržištu, domašaju reklame, ciljnim grupama I slično. S obzirom da je u pitanju online oglašavanje praćenje rezultata I domašaja je mnogo lakše nego kod tradicionalnih medija. Ciljne grupe se kategorizuju tako da je oglašivačima olakšano da odaberu gde žele da se pojavi njihova reklama ili kome je namenjena.

Druga razlika u odnosu na tradicionalne medije jeste ta što je cena mnogo pristupačnija, I ovaj vid reklamiranja je održiv I u malim I srednjim preduzećima koja nemaju novac za tv reklamu na primer.

Ono što čini AdSense posebno zanimljivim jeste mogućnost zarade, a ne samo kupovine reklamnog prostora. Kako se reklamni prostor kupuje na raznim sajtovima, sasvim je logično da I takav sajt ubira delove zarade od cene reklama koje su pregledane na njemu.  To je uglavnom glavni izvor prihoda blogera I youtubera. Što više pregleda, privlačniji I vidljiviji su oglašivačima. S obzirom da je Google posrednik u svemu tome on se brine o detaljima naplate I isplaćivanja, dodeljivanja prostora I cenama reklama. Cene nisu svugde iste, razlikuju se od države do države. Najskuplje su u Japanu, Kanadi I SAD-u, a među jeftinijim u Indiji I drugim siromašnim zemljama.

Sve reklame su prilagođene tako da ih pravi ljudi vide, zbog čega se I često pominje pitanje privatnosti. U jednom trenutku skidate aplikaciju za kreiranje logoa, u sledećem vam izlazi reklama za kuseve dizajniranja logoa ili agencije koje se time bave. Ljudi su počeli da budu toliko zabrinuti da veruju da ih špijuniraju preko mikrofona jer im izlaze reklame za nešto što do tada nisu pretraživali. Teorije zavere na stranu, ali Googlu jesu dostupni podaci poput toga na kojoj se lokaciji nalazimo, kog smo pola, godina, interesovanja.. Kako I da ne znaju kada se čuvaju istorijati pretraga, lokacija preko IP adrese, svaki download I svi ostali umreženi nalozi. Na nama je samo da prihvatimo da anonimnost nije toliko opcija koliko apstrakcija ili da se u potpunosti izolujemo.

Reklame su svuda I ne možemo im umaći.