Novi medijii, posebno socijalne mreže, su još uvek previše nove da bi se sa sigurnošću pričalo o njihovim dugoročnim posledicama. Još uvek je mali broj istraživanja koja se detaljno bave ovim pitanjem. Mnoga istražuju prvenstveno zavisnost, koja se uočava u povećanom vremenu provedenom uz kompjuter, telefon, socijalne mreže itd. Novije generacije dece imaju pristup tehnologiji od kada su rođeni, i prvenstveno zbog njih je vreme da se povuče linija i ukaže na neke probleme koji su njima svakodnevna realnost a nisu je ni svesni.
Ljudi imaju pristup toliko velikom broju informacija i preko interneta velikom broju izvora informacija. Ta količina informacija ima za posledicu prezasićenje, ali sa cakom. Želimo da znamo šta se dešava oko nas i u svetu, sa ovako lakim pristupm informacijama to je moguće u roku od nekoliko sekundi. Što više znamo to više stvari nam je na umu i to više stvari želimo da pročitamo još. Dolazimo u začarani krug, kada nam ništa nije dovoljno, i rasipamo više sati dnevno na sadržaje i informacije koji su nam u suštini retko bitni.
Pored toga što gubimo sate na internetu vremenski period koji možemo da izdržimo bez da proverimo ima li nečeg novog sve je kraći. Malo je ljudi koji mogu da vode duge konverzacije a da pritom ni jednom ne provere telefon, malo ljudi, pogotovo mladih koji se voze mogu da izdrže do krajnje odrednice a da ni jednom ne provere telefon, što je pogotovo opasno. Zavisnost je očigledna…
Sve je veća anksioznost, ljudi su depresivniji, upoređuju se sa drugima, ne žele ili nemaju potrebu da izađu iz kuće, traže odobravanje i samopotvđivanje sopstvene vrednosti putem lajkova. Čak je zabeležen i pad u seksualnim aktivnostima, pogotovo kod mladih. Američki institu za statistiku gss data explorer (https://gssdataexplorer.norc.org/) kao jedan od razloga za to navodi porast upotrebe socijalnih medija, što deluje kao legitimna hipoteza. Pre socijalnih medija ljudska poznanstva su imala dve kategorije:
1. bliskih prijatelja sa kojima smo u fizičkom konataktu svakodnevno,
2. daljih prijatelja sa kojima se viđamo, ali malo ređe;
Posle socijalnih mreža uvodi se i kategorija prijatelja na socijalnim mrežama.
Ono što je problematično jeste da takva vrsta prijatelja donekle zasićuje našu potrebu da budemo u kontaktu sa drugim ljudima, ALI tu nedostaje intimnost. Ovde mislim prvenstveno na fizičku intimnost. Ono što je potvrđena posledica nedostatka iste uz dodatak fizičke izolacije je depresija. A kako stati na put takvoj depresiji kada je povećan trend upotrebe interneta za sve – plaćamo račune preko interneta, naručujemo hranu, odeću, zarađujemo preko interneta, informišemo se preko interneta… Kada se jednom uhvatimo u ovaj krug navika one se teško lome. Moja je neka pretpostavka da nam sledi doba velike društvene depresije i smanjene socijalizacije. Za sada ne vidim rešenje za problem kojeg ljudi još uvek nisu dovoljno svesni.
Anna's blog 